Moramo paziti da ne počnemo da se uzdamo u mudrost ovog sveta. Ako na stvari počnemo da gledamo poput ljudi oko nas, mogli bismo okrenuti leđa Jehovi i njegovim zakonima (1. Kor. 3:19). „Mudrost ovog sveta“ navodi ljude da budu neposlušni Bogu. Neki hrišćani u Pergamu i Tijatiri poprimili su stavove svojih sugrađana, koji su bili nemoralni i klanjali su se idolima. Isus je uputio ozbiljan savet tim skupštinama zato što su tolerisale polni nemoral (Otkr. 2:14, 20). Danas ljudi mogu vršiti pritisak na nas da prihvatimo pogrešne ideje. Članovi porodice i poznanici mogli bi pokušati da manipulišu našim emocijama kako bi nas naveli da se odreknemo svoje vere. Na primer, oni možda tvrde da nema ničeg lošeg u tome da se prepustimo svojim željama i da su biblijska moralna merila zastarela. Ponekad možda pomislimo da treba još malo pojasniti smernice koje dobijamo od Jehove. Možda čak dođemo u iskušenje da idemo „preko onoga što je napisano“ (1. Kor. 4:6; w23.07 16 ¶10-11).

Isusovoj majci Mariji je trebala snaga. Zatrudneće iako nije bila udata. Nije imala iskustva kao majka, a trebalo je da brine o detetu koje će jednog dana postati Mesija. Osim toga, kako da objasni svom vereniku Josifu da je trudna iako nikad nije spavala s muškarcem? (Luka 1:26-33). Odakle je Marija dobila snagu? Potražila je pomoć od drugih. Na primer, pitala je Gavrila da joj kaže nešto više o tom zadatku (Luka 1:34). Nedugo zatim je otišla u jedan grad u judejskim brdima da poseti svoju rođaku Jelisavetu. Jelisaveta je pohvalila Mariju i Jehova ju je nadahnuo da izgovori ohrabrujuće proročanstvo o sinu kojeg će Marija roditi (Luka 1:39-45). Marija je rekla da je Jehova „svojom rukom [...] učinio moćna dela“ (Luka 1:46-51). Jehova je ojačao Mariju preko Gavrila i Jelisavete (w23.10 14-15 ¶10-12).

Neki Hristovi učenici su pomazani svetim duhom i imaju poseban odnos s Jehovom. Tih 144 000 će služiti kao sveštenici na nebu sa Isusom (Otkr. 14:1). Svetinja u svetom šatoru ukazuje na to da su pomazani hrišćani usvojeni kao Božji sinovi dok su još na zemlji (Rimlj. 8:15-17). Svetinja nad svetinjama predstavlja nebo, gde se nalazi Božji presto. Šta predstavlja „zavesa“ koja je razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama? Ona predstavlja Isusovo fizičko telo, koje ga je sprečavalo da uđe na nebo kao uzvišeni Prvosveštenik duhovnog hrama. Time što je svoje telo prineo kao žrtvu za čovečanstvo, Isus je svim pomazanim hrišćanima otvorio put u nebeski život. Da bi dobili svoju nagradu na nebu, i oni se moraju odreći života na zemlji (Jevr. 10:19, 20; 1. Kor. 15:50; w23.10 28 ¶13).